Autor: Ivanišević Petar, Galić Zoran Sažetak U radu je analizirana primena navodnjavanja u rasadnicima topola, s obzirom da je topola hidrološki uslovljena vrsta i za svoj optimalni razvoj zahteva veliku količinu vode. Najosetljivija tehnološkafaza u proizvodnji drveta topola je proizvodnja ožiljenica topola. U radu je analiziran razvoj ožiljenica pet sorata crnih topola (Populus deltoides Bartr) u uslovima tri hidrološka režima na zemljištu tipa fluvisol, forma peskovito ilovasta. Pri tome je utvrđeno da se sorte topole međ usobno ne razlikuju, ali sve signifikantno reaguju na promene hidrološkog režima zemljišta, odnosno pokazuju istovetne razlike u pogledu potreba za vodom. preuzmite pun tekst...
Autor: Dragović Svetimir, Maksimović Livija, Jocković Đorđe Sažetak Na oglednom polju Zavoda za navodnjavanje Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, na ilovastom zemljištu tipa černozem, u periodu od 2000-2002. godine ispitivano je 7 novosadskih hibrida kukuruza različitih FAO grupa zrenja od 300 do 700. Ispitivanja su vršena u prirodnim uslovima obezbeđenja vodom – bez navodnjavanja i u navodnjavanju, pri čemu je u toku celog perioda vegetacije vlažnost zemljišta u zoni rizosfere do 60 cm dubine održavana iznad lentokapilarne vlažnosti, odnosno 60-65% od poljskog vodnog kapaciteta (PVK). U tom cilju, u sušnoj 2000. godini izvršena su 6 zalivanja i dodato je ukupno 280 mm vode, u 2001. godini, u kojoj su bile visoke padavine, 2 zalivanja sa 100 mm vode i sušnoj 2002. godini 4 zalivanja sa 240 mm vode. Prosečan prinos ispitivanih hibrida bez navodnjavanja iznosio je 10,14 t/ha sa razlikom od 8,84 t/ha kod NS-300 do 11,66 t/ha kod NS-501. Po godinama se prosečan prinos takođe razlikuje od 8,34 t/ha u sušnoj 2000. godini do 11,74 t/ha u kišnoj 2001. godini. U navodnjavanju prosečan trogodišnji prinos iznosi 13,24 t/ha, sa razlikom od 11,74 kod NS-300 do 14,11 kod NS-540. Po godinama prosečan prinos iznosi od 11,78 do 14,62 t/ha, a razlike između pojedinih hibrida iznose od 10,05 do 15,64 t/ha. preuzmite pun tekst...
Autor: Pejić Borivoje Sažetak Eksperimentalnim istraživanjima u poljskim uslovima utvrđen je racionalan zalivni režim kukuruza i soje sa aspekta primene različitih zalivnih normi uključujući i plića prokvašavanja zemljišta i sagledan njihov odnos prema prinosu, odnosno utvrđena je najmanja dubina zemljišta u kojoj je navodnjavanjem neophodno održavati optimalnu vlažnost, pod uslovom da se postižu visoki i stabilni prinosi ovih biljnih vrsta. Minimalna dubina prokvašavanja zemljišta navodnjavanjem za soju i kukuruz je od 20 do 40 cm. Ukoliko se navodnjavanjem u jednom prohodu mašine ne može navlažiti zemljište do dubine 40 cm, onda je neophodno održavati optimalnu vlažnost zemljišta do dubine 20-30 cm što se sigurno može postići na irigacionom području Vojvodine. Dobijeni rezultati mogu biti osnova za pravilno projektovanje savremenih sistema za navodnjavanje kišenjem opremljenih samohodnim širokozahvatnim mašinama u cilju nihove racionalne eksploatacije u praksi navodnjavanja. preuzmite pun...
Sažetak Vodoprivredni sistem El Tarf nalazi se na severoistoku Alžira, nedaleko od tuniske granice. Obuhvata prostor oko reke Kebir i njenih pritoka. Vodoprivrednim sistemom je predviđen transfer voda (prebacivanje voda iz sliva u sliv), izgradnja tri brane, regulisanje reke Kebir i pritoka sa sistemom nasipa za zaštitu od poplava, drenaža poljoprivrednih površina i navodnjavanje(9118ha). Ovde je prezentiran transfer voda i navodnjavanje. U transferu voda predviđena je izgradnja tri brane: Bou Namoussa (Vkor= 71×106 m3), Bou Latane (Vkor=21,65×106 m3) i Bou Halloufa (Vkor= 116,8×106 m3). Predviđena je mogućnost prebacivanja vode iz akumulacije Bou Namoussa u akumulaciju Bou Latane i iz akumulacije Bou Hallufa u akumulaciju Bou Latane. Takođe je predviđeno i pumpanje vode iz reke Kebir u akumulaciju Bou Halloufa. Prebacivanjem voda se maksimalno iskorišćavaju prirodni potencijali vode i koriste za navodnjavanje tokom sušnog perioda. Sistem navodnjavanja se u osnovi sastoji od pumpnih stanica uz brane Bou Latan i Bou Halloufa koje pumpaju vodu u kompenzacione bazene na visokim kotama (V= 2000 m3) odakle vodateče gravitacijom u sistem za navodnjavanje. Zatransfer vode u razvodnu mrežu za navodnjavanje predviđeni su armirano-betonski cevovodi 600 mm -2000 mm i azbest-cementni cevovodi 100 mm-500 mm. Kao mašine i oprema za navodnjavanje koji se priključuju na hidrante predviđeni su: prenosna i pokretna krila, pivomatici, lineari, tifoni i oprema za navodnjavanje sistemom kap po kap. Pritisci na hidrantu su 2,5 do 6,0 bar-a. Za celu površinu je urađena komasacija sa parcelama od 0,5 ha do 100 ha. Sistem za navodnjavanje je prilagođen ovoj parcelaciji. Prosečan bruto hidromodul na parceli u periodu maksimalne potrošnje vode je q=1,171 l/s/h a računajući rad 20 časovadnevno i 30dana u mesecu....
Autor: Milenković Dragana Sažetak U ovom radu su ukratko prikazana projektantska rešenja Vodoprivrednog sistemu “Moyen Cheliff” u Alžiru i komentarisana sa inženjerske tačke gledišta Vodoprivredni sistem “Moyen Cheliff” u zavisnosti od lokacije vodnih resursa sastoji se od: – Zone Fodda(zona A) površine 4540ha koja se snabdeva vodom iz reke Fodda(brana Fodda obezbeđuje 54*106 m3/god vode za navodnjavanje) sa zahvatom nabrani Porte de Fer; – Zone Cheliff (zona B) površine 5020 ha koja se snabdeva vodom iz reke Cheliff na kojoj je izgrađ ena brana Oum Drou i koja obezbeđ uje 55*106 m3/god vode za navodnjavanje; – Zone Sly (zona C) površine oko 11.290 ha koja se navodnjava iz reke Sly (brana Sidi Yacoub obezbeđ uje 98*106 m3/god) i nije predmet razmatranja Svaka zona predstavlja nezavisni sistem koji se sastoji od zahvata, dovoda i razvoda vode. Voda se transportuje razvodnom (distributivnom) mrežom ukopanih cevovoda niskog pritiska od zahvatnog objekta vode do hidranata lociranih na početku svake zalivne jedinice (jedinice hidraulički nezavisne jedna od druge čija je prosečna površina reda veličine 20 ha). Minimalan garantovani pritisak na hidrantu iznosi 2 bara. Uzvodno od hidranata, razvodna (distibutivna) mreža je dimenzionisana na osnovu principa komandi nizvodno “nazahtev”. Za evakuaciju viška voda od padavina i viška voda od navodnjavanja projektovan je sistem za odvodnjavanje sastavljen od otvorene mreže kanala koja gravitaciom odvodi vodu do recipijenta i podzemne cevne drenaže na teškim težeocednim zemljištima. Modeli poljoprivrednih farmi, zaštita od poplava i uređenje rečnih tokova vetrozaštitni i antierozioni radovi i putna mreža predstavljaju sastavni deo ovog projekta. preuzmite pun...
Autor: Šećerov Svetozar Sažetak Analizom raspoloživih podataka može se reći da je navodnjavanje u Vojvodini na vrlo niskom te je neophodno obezbediti povoljno finansiranje revitalizacije (izgradnje) sistema na principu, dugoročnog kreditiranja procentualnog učešća iz budžeta i sl., jer su u pitanju značajne investicije koje poljoprivreda u ovom momentu sama ne može finansirati. preuzmite pun...
