Stanje, problemi i potrebe unapređenja navodnjavanja u Srbiji

Autor:Bošnjak Đuro

Sažetak

U Srbiji se navodnjavanje primenjuje na simboličnim površinama ispod realnih mogućnosti i stvarnih potreba. Naši odnosi prema navodnjavanju su vrlo loši počev od planiranja, projektovanja, izgradnje do eksploatacije zalivnih sistema. Više puta se ambiciozno planiralo, skromno se gradilo i loše eksploatisali sistemi za navodnjavanje. Mnogi su ostali ne završeni i nikada nisu bili u funkciji, a u poslednje vreme većina ih je van funkcije jer su ostali bez vitalne opreme. Prema vodoprivrednoj osnovi (1996) u Srbiji je izgrađeno 270.864 ha navodnjavanih površina, a egzistira podatak da se u 2001. godini navodnjavalo 35.000 ha. Činjenica je da u našim uslovima nema uspešne biljne proizvodnje bez navodnjavanja, prinosi su niski, variraju iz godine u godinu i u korelaciji su sa količinama i rasporedu padavina. Navodnjavanje je jedina mera kojom se u potpunosti mogu rešiti problemi suše, ali u uslovima navodnjavanja treba organizovati takvu proizvodnju koja se ne može obavljati u suvom ratarenju jer je ono agens intenzivne poljoprivrede nazvane terminom “irrigated agriculture”. U našim uslovima navodnjavanje je neophodno, jer bi se u vlažnim godinama korigovao loš raspored padavina, u sušnim eliminisao deficit vlage, pri čemu bi se obezbedili visoki i stabilni prinosi pod uslovom da se organizuje “irrigated agriculture”. Proizvodnja mora biti profitabilna sa obezbeđenim plasmanom, orijentisanim izvozu.

 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.