3218559 3370177 mtina@grf.bg.ac.rs

Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

Autor: Polomčić Dušan, Stevanović Zoran, Bajić Dragoljub, Hajdin Bojan, Vakanjac-Ristić Vesna, Dokmanović Petar, Milanović Saša

Sažetak

Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi podzemnih voda (67 m3/s), bez učestvovanja podzemnih voda dobijenih primenom veštačkog prihranjivanja ili regulacijom karstnih izdani. Prema vodoprivrednoj osnovi Srbije, deo podzemnih voda koji se može obezbediti putem veštačkog prihranjivanja izdani je oko 40 m3/s. Oslanjajući se na zakonsku regulativu R. Srbije, koja definiše kvalitet i uslove zaštite podzemnih voda u okviru zastupljenih tipova izdani čije se vode koriste za javno vodosnabdevanje stanovništva Srbije, primećeno je da najveću ugroženost prati aluvijalne izdani, čiji kvalitet zavisi od kvaliteta rečne vode, kao i blizina urbanih zona, poljoprivredna i industrijska aktivnost. Usvajanjem Zakona o vodama (2010.) Srbija je prihvatila standarde, terminologiju i ciljeve koji su sadržani u Evropskoj okvirnoj direktivi za vode. Na osnovu proisteklih zakonskih akata i Pravilnika, identifikovano je 153 podzemnih vodnih tela u Srbiji. Treba pomenuti i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima (2011.) koji nije stručno održiv po pitanju istraživanja resursa podzemnih voda. Navedena rešenja u tom Zakonu ce se sigurno negativno odraziti i na status podzemnih voda u Srbiji. Tokom zahvatanja podzemnih voda, javljaju se i problemi različitih vrsta. Aluvijalne izdani cesto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara, dok je nadeksploatacija neogenih izdani zabeležena na više mesta u Srbiji. U Vojvodini je zabeleženo opadanje pijezometarskog nivoa zbog višedecenijskog prekomernog zahvatanja podzemnih voda. I pored intenzivnog korišćenja podzemnih voda u Srbiji, one nisu na zadovoljavajućem nivou proučene. Za sigurniju procenu stanja podzemnih voda, tj. dobijanja informacija vezanih za kvalitet i kvantitativni status podzemnih voda treba uspostaviti bolji monitoring svih izdani, na način njegovog proširenja i učestalijeg merenja. Implementacija zajedničkog upravljanja međugraničnim izdanima uključuje održivo korišćenje podzemnih voda susednih zemalja. Na taj način su u Srbiji poslednjih godina sprovedene određene aktivnosti sa Mađarskom i Bugarskom.

 

 

Ostavite komentar

Obavezna polja su označena sa *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.