3218559 3370177 mtina@grf.bg.ac.rs

Sociološki fenomeni bitni za uspeh projekata u oblasti voda

Autor: Đorđević Branislav

Sažetak

Da bi integralni razvoji projekat u oblasti voda bio prihvaćen on mora pored uobičajenih stabilnosti koje se u projektu analitički dokazuju (hidrološka, hidraulička, geotehnička, konstrukcijska, ekonomska stabilnost) da bude i – sociološki i ekološki stabilan. Razmatraju se suštinski razlozi zbog kojih su čak i projekti sa izuzetnim performansama – osporavani i zaustavljani. Jedan od ključnih razloga je u tome što su svi ti integralni projekti, sa veoma širokom lepezom ciljeva, sasvim nepotrebno i vrlo štetno suženi samo na oblast voda – na vodoprivredne i hidroenergetske namene. Autor se zalaže da se načini korenit zaokret upravo u definisanju ciljne strukture i u definisanju namene i naziva projekta, kako bi svi ostali korisnici prostora već u samom početku u integralnom projektu sagledavali i svoje interesa. I što je vrlo bitno, da se već na samom početku vidi da su svi ciljevi ekološke zaštite i uređenja prostora potpuno ravnopravni učesnik u ciljnoj strukturi. Veliki razvojni projekat mora da nosi naziv u skladu sa ciljem najvišeg reda, npr. – “integralno korišćenje, zaštita i uređenje prostora / sliva …”, ili, “integralni razvojni projekat…”, a zatim se mora već na samom početku da podrobno definiše ciljna struktura tipa granatog stabla, u kojoj obavezno moraju biti ciljevi iz sledećih grupa: sociološki, privredno / razvojni, ekološki, saobraćajni, urbani, kulturološki, vodoprivredni, energetski. Daje se sažeti primer ciljne strukture za planirani sistem u Gornjem slivu Drine (nepotrebno suženo nazvan HE Buk Bijela). Ciljevi u oblasti voda se tretiraju ravnopravno sa svim ostalim ciljevima. Pri razmatranju projekta mora se po svih deset ključnih ekoloških faktora razmatrati i varijanta “ne raditi ništa” koja je najčešće sa veoma teškim posledicama upravo na sociološkom i ekološkom planu. Naime, neulaganje u razvojni projekat povlači to područje u siromaštvo, a siromaštvo je uzrok najvećih ekoloških destrukcija. Detaljnije se razmatraju sociološki ciljevi, od čijeg valjanog formulisanja i rešavanja u okviru projekta bitno zavisi njegova ostvarljivost. Daju se ključne kategorije koje su važne za definisanje socijalne grane ciljeva, kao što su socijalne granice projekta, načini kvanticiranja socioloških pokazatelja, fenomeni iz Teorije grupa (npr. pojava “neformalnih grupa”), koji su bitni za planiranje socijalno stabilnih rešenja sistema. Sistematizuju se i bitni principi valjanog rešavanja problema raseljavanja i zbrinjavanja stanovništva sa područja sistema, kao osnovni preduslov za ostvarivanje sociološke stabilnosti projekta. Posebno se razmatraju principi umešne prezentacije projekata najširoj javnosti, zasnovane na poznavanju baznih zakonitosti Teorije stavova i drugih fenomena Socijalne psihologije. Navode se primeri dosta amaterskog pristupa prezentaciji razvojnih projekata, što je bio jedan od uzroka nesporazuma na relaciji “javnost – integralni sistemi”.

 

 

Ostavite komentar

Obavezna polja su označena sa *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.