3218559 3370177 mtina@grf.bg.ac.rs

Marginalne raspodele kumulativnih dnevnih padavina na prostoru Srbije

Autor: Mihailović Vladislava, Radić Zoran M.

Sažetak

Hidrološke i meteorološke serije su najčešće mešoviti procesi sastavljeni od determinističkih i stohastičkih komponenti. Ako se pretpostavi da tokom referentnog perioda (N=30 godina) mogu zanemariti trendovi usled globalnih promena, i da su promene kontinualne (da nema skokovitih promena), onda od determinističkih komponenti ostaju samo sezonske promene vezane za padavinski režim razmatranog područja. Opšte je poznato da se sezonske varijacije uspešno mogu modelirati primenom periodičnih funkcija (korišćenjem Fourierovih serija). Fundamentalne pretpostavke u ovom radu su: A. da sezonske promene (koje evidentno postoje u srednjim vrednostima) postoje i u svim ostalim parametrima (te da mogu modelirati primenom periodičnih funkcija); B. da se na osnovu modeliranih (periodičnih) vremenskih funkcija parametara dnevnih suma padavina stohastičke varijacije dnevnih padavina mogu modelirati primenom jedinstvenog modela za svih 365 marginalnih raspodela. Kao rezultat uvedenih pretpostavki dobijaju se glatke funkcije kvantila tokom hidrološke godine koje omogućavaju širok opseg primena: za analize i klasifikaciju padavinskih režima; za ranu detekciju sušnih i vlažnih perioda; za definisanje promenljivog praga kod analize suša; za analizu globalnih klimatskih promena, itd. Glavni ciljevi ovog članka su : (1) Da se prikaže nov metodološki pristup koji omogućava isti pristup kod analize meteoroloških i hidroloških serija (2) Da se na sistematičan i objektivan način utvrdi koja je teorijska funkcija raspodele najprihvatljivija za marginalne raspodele dnevnih suma padavina na 25 klimatoloških stanica u Srbiji za referentni period 1961-1990. godine. Kako su dnevne padavine prekidne stohastičke serije (sa puno vrednosti nula) analize su urađene za kumulativne kiše tokom 30, 60 i 90 dana. Analiziran je veći broj mogućih dvoparametarskih i troparametarskih raspodela. Preliminarni izbor izvršen je na osnovu dijagrama L-momenata i srednjih težinskih odstojanja (statistika AWOD). Detaljne analize su eliminisale sve troparametarske raspodele. Od dvoparametarskih raspodela kandidati su bili Gama (GAM2) I Weibulova (W2) raspodela Rangiranje na 25 analiziranih stanica uz primenu tri pokazatelja kvaliteta prilagođavanja (PPCC, RMSE i MAD ) su pokazala da je GAM2 raspodela najprihvatljivija.

 

 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.