Autor: Milić Slobodan Sažetak U postupku vrednovanja hidroelektrana, posebno akumulacionih, sa analizom njihovog uticaja i na nizvodne objekte, jedan od osnovnih pokazatelja je moguća proizvodnja na slivu ili vodotoku. Činjenica da su realizovane akumulacije uglavnom čeone, u karstu i često neusaglašenih parametara sa nizvodnim objektima, ukazuje na potrebu primene složenijih optimizacionih modela za upravljanje akumulacijom u cilju realizacije maksimalne proizvodnje na slivu. Višenamenski karakter ovih akumulacija (ublažavanje poplavnog talasa, obezbeđenje ekološki prihvatljivog protoka za poboljšanje vodnih režima nizvodno, i sl.), i trošenje vode za neenergetske namene, dodatno usložnjavaju postupak i metode optimizacije. U radu je metodološki obrađena jedna od metoda optimizacije takvog sistema i primenjena na sistem Hidroelektrane na Trebišnjici (HET). Taj Sistem (HET) u svom radu primenjuje savremene upravljačke metode za povećanje efikasnosti energetske proizvodnje, kao i efekata zaštitnih vodoprivrednih funkcija akumulacija. Kao rezultat modeliranja dobijeni su poželjni nivoi u akumulaciji koji su poslužili za defmisanje načina upravljanja Bilećkom akumulacijom u cilju maksimizacije proizvodnje na slivu uz poštovanje zahteva prioritetnih korisnika voda. preuzmite pun tekst...
Autor: Milanović Petar, Glišić Radmilo, Đorđević Branislav, Dašić Tinb, Sudar Nedeljko Sažetak Vodoprivredni ‘Hidrosistem Trebišnjica’, planiran kao sistem u etapnom razvoju, ušao je u završnu etapu izgradnjom Gornjih horizonta. Na taj način sistem postaje jedan od najvećih integralnih razvojnih projekata u ovom delu Evrope, sa brojnim ekonomsko-razvojnim, socijalnim, vodoprivrednim, energetskim, ekološkim, urbanim i drugim ciljevima. Pošto se sistem realizuje u jednom od najizraženijih karstnih područja Dinarida, jedno od centralnih pitanja koja su postavljena u fazi njegovog planiranja je pitanje hidroloških i ekoloških uticaja tog sistema na reke Bunu, Bunicu i Bregavu, ekološki veoma značajne pritoke reke Neretve. To pitanje je odavno fokusirano i u javnosti, sa zahtevom da se detaljno ispita uticaj sistema na vodne režime pomenutih vodotoka, posebno u periodu malih voda. U članku su, pored rezultata višegodišnjih istraživanja i analiza, prikazani ključni rezultati sudije iz 2009. (Energoprojekt Beograd i Zavod za vodoprivredu, Bijeljina). Nakon analize padavina, hidrogeoloških fenomena pravaca kretanja podzemnih voda i analiza hidroloških serija dnevnih protoka, urađeni su matematički modeli (klasa ARMA modela, homomorfne simulacije), koji pokazuju da se mogu uspostaviti vrlo pouzdane matematičke zavisnosti između dnevnih protoka na kontrolnim profilima na pomenute tri reke (tražena veličina), dnevnih padavina u pojedinim hidrogeološkim zonama i protoka u više uzastopnih prethodnih dana na pojedinim hidrološkim profilima. Vrlo visoki koeficijenti korelacije (0,96÷0,99) modeliranjem dobijenih i izmerenih vrednosti dnevnih protoka na pomenute tri reke pokazuju da se vrlo pouzdano može apriorno predvideti kakvi se hidrološki uticaji mogu očekivati nakon realizacije Gornjih horizonata (akumulacije, kanalske i tunelske derivacije). Zaključuje se da se velike i srednje vode smanjuju, jer se deo protoka akumuliše i usmerava prema već izgrađenom delu Hidrosistema Trebišnjica....
