Autor: Milić Slobodan Sažetak U postupku vrednovanja hidroelektrana, posebno akumulacionih, sa analizom njihovog uticaja i na nizvodne objekte, jedan od osnovnih pokazatelja je moguća proizvodnja na slivu ili vodotoku. Činjenica da su realizovane akumulacije uglavnom čeone, u karstu i često neusaglašenih parametara sa nizvodnim objektima, ukazuje na potrebu primene složenijih optimizacionih modela za upravljanje akumulacijom u cilju realizacije maksimalne proizvodnje na slivu. Višenamenski karakter ovih akumulacija (ublažavanje poplavnog talasa, obezbeđenje ekološki prihvatljivog protoka za poboljšanje vodnih režima nizvodno, i sl.), i trošenje vode za neenergetske namene, dodatno usložnjavaju postupak i metode optimizacije. U radu je metodološki obrađena jedna od metoda optimizacije takvog sistema i primenjena na sistem Hidroelektrane na Trebišnjici (HET). Taj Sistem (HET) u svom radu primenjuje savremene upravljačke metode za povećanje efikasnosti energetske proizvodnje, kao i efekata zaštitnih vodoprivrednih funkcija akumulacija. Kao rezultat modeliranja dobijeni su poželjni nivoi u akumulaciji koji su poslužili za defmisanje načina upravljanja Bilećkom akumulacijom u cilju maksimizacije proizvodnje na slivu uz poštovanje zahteva prioritetnih korisnika voda. preuzmite pun tekst...
Autor: Đorđević Branislav, Dašić Tina, Sudar Nedeljko Sažetak Postepeno pogoršanje ekstremnih hidroloških fenomena – povećanje talasa velikih voda i smanjenje malih voda i produženje njihovog trajanja – postavlja sve zahtevnije uslove da se akumulacije koriste za aktivnu odbranu od poplava i za poboljšanje režima malih voda. Zbog toga je i pred višenamensko-hidroenergetskim sistemom Trebišnjica postavljen zadatak da pored povećanja energetske efektivnosti ostvari u operativnom radu i najefikasniju aktivnu odbranu od poplava grada Trebinja. U procesu upravljačke kibernetizacije Sistema na Trebišnjici (HET-a), čiji je cilj poboljšanje ukupne efektivnosti tog sistema, urađen je projekat ‘Upravljanje akumulacijama i hidroelektranama sistema Trebišnjice’. Važan deo tog projekta je matematički simulaciono-optimizacioni model upravljanja akumulacijama u periodu velikih voda koji daje predlog najpovoljnijeg upravljanja, po kriterijumu ostvarivanja najveće transformacije poplavnog talasa. Model omogućava određivanje i upravljački najpovoljnijih stanja u akumulacijama tokom godine, čime se optimizira i dugoročno upravljanje po vodoprivrednim i energetskim kriterijumima i ostvaruje najbolja zaštita grada Trebinja. preuzmite pun tekst...
