3218559 3370177 mtina@grf.bg.ac.rs

IZAZOVI I RIZICI RADA POSTOJEĆIH I BUDUĆIH HIDROELEKTRANA U USLOVIMA KONKURENTNOG TRŢIŠTA ELEKTRIĈNE ENERGIJE

Autor: MSc. Faruk SERDAREVIĆ

REZIME
Energija i vodni resursi, pored zaštite životne sredine, dva su najkritiĉnija pitanja s kojima se danas svijet suoĉava, a kljuĉne izazove za oba sektora predstavljaju nedovoljna ulaganja u nove integralne i razvojne projekte. Potražnja za energijom brzo se povećava i dalji razvoj hidroenergetskog potencijala, gdje je to moguće, je jedan od naĉina da se pravilno iskoristi ova potražnja sa obnovljivom energijom i bez povećanja emisija zagaĊivaĉa zraka i stakleniĉkih gasova koji doprinose klimatskim promjenama.
Sa razvojem elektroenergetskog sistema i promjenama nivoa konzuma i strukture proizvodnje, mijenja se uloga hidroelektrana u elektroenergetskom sistemu. Hidroelektrane, pogotovu one sa akumulacijama, preuzimaju sve važniju i delikatniju ulogu u obezbeĊivanju vršne snage i energije i ostvarivanju zahtjevane rezerve i pouzdanosti sistema, pogotovu za pouzdan rad sistema sa znatnom penetracijom vjetroenergije i energije Sunca koja ima znatno izraženu isprekidanost u proizvodnji.
Kriterijum za razgraniĉavanje ekonomski iskoristivog potencijala sada je veoma pojednostavljen: ekonomski je prihvatljiva svaka hidroelektrana ĉija je cijena energije niža od cijene energije najskuplje termoelektrane na fosilna goriva koju istisne iz pogona.
Unazad par decenija, a pogotovo kod većine zemalja u razvoju gotovo svaki predloženi hidroenergetski projekat smatrao se kao dobar projekat prvenstveno zbog svog znaĉaja za društvo meĊutim javno mjenje se tokom vremena znaĉajno promijenilo pogotovo po pitanju zaštite životne sredine i socijalnih aspekata.
Kod odluĉivanju o realizaciji hidroenergetskih projekata kao dijelova integralnih razvojnih projekata, mora se uzeti u obzir cijeli niz ciljeva koji se trebaju ispuniti kao što su: održavanje sigurnog i pouzdanog snabdijevanja elektriĉnom energijom uz oĉuvanje odreĊene nezavisnosti od uvoza goriva, smanjenje nepotrebne fluktuacije cijena elektriĉne energije, održavanje kontinuiranosti snabdijevanjem elektriĉnom energijom, zaštita života i imovine graĊana od poplava i suša, oĉuvanje prava graĊana po pitanju eksproprijacije, održavanje ili povećanje životnog standarda i ekonomska jednakost meĊu graĊanima, poboljšanje kvalitete zraka pogotovo u urbanim sredinama, smanjenje emisija stakleniĉkih gasova da bi se usporile klimatske promjene te zaštita prirodne i kulturne baštine.
Akcenat ovog rada je stavljen na buduće tržišne odnose u kojima će ostvareni profit biti vodeći parametar kod investiranja i upravljanju izgraĊenim hidroelektranama u jednom elektroenergetskom sistemu zasnovanom na principima potpuno otvorenog tržišta.

 

preuzmite pun tekst